PROSPERITY INDEX AS A MEASURE OF WELLBEING IN EUROPEAN UNION AND WESTERN BALKAN COUNTRIES.

Composite indices have recently become a very popular measure for tracking the progress of national economies. One of them is Legatum Prosperity Index (LPI), a relatively new and comprehensive indicator, which describes in a unique way the level and the dynamics of prosperity in the countries across the world. In this paper, prosperity of European Union and Western Balkan states during the last ten years was analyzed and its drivers investigated, using data for LPI. Also, analysis was performed of the relationships of LPI with GDP per capita and Human Development Index, as well as of the deviation of LPI level from the one that could be expected based on GDP per capita level for each observed country. In addition, the paper examines convergence/divergence between developing European countries and old EU members according to the level of LPI and the key dimensions and components of this indicator. Results indicate that new member states have the most room for improvement in the Institutional dimension, or more precisely in the Personal Freedom component, whereas Western Balkan countries could speed up their prosperity by investing more into Environment, as well as into Education, Health, and Personal Freedom. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Композитни индекси у новије време представљају веома популарне показатеље за праћење напретка у националним оквирима. Међу њима је и Индекс просперитета Легатум института (LPI), релативно новији и обухватнији показатељ, који на јединствен начин описује ниво и динамику просперитета у државама широм света. У раду се на основу података за LPI анализира просперитет земаља Европске уније и Западног Балкана током последњих десет година и испитују његови покретачи. Оцењује се веза између LPI и GDP по становнику, као и између LPI и индекса људског развоја, те одступање нивоа LPI од оног који би сугерисао ниво GDP по становнику за сваку посматрану земљу. Такође се испитује конвергенција/дивергенција између европских земаља у развоју и старих чланица Европске уније према нивоу LPI, као и према кључним димензијама и компонентама овог показатеља. Резултати указују на то да је у случају нових чланица Европске уније, у поређењу са старим чланицама, највећи простор за напредовање код институционалне димензије заправо код компоненте личне слободе. Истовремено, земље Западног Балкана могле би да остваре релативно бржи раст просперитета већим улагањем у животну средину, односно унапређењем образовања, здравља, као и личних слобода. [ABSTRACT FROM AUTHOR]