Fragmenti glagolskega misala iz 1374 v Sloveniji? ; Fragmenti glagoljskoga misala iz 1374 u Sloveniji?

Fragmenti iz Nadškofi jskega arhiva v Ljubljani (NŠALJ) in iz Narodne in univerzitetne knjižnice v Ljubljani (NUK), ki so predmet predstavitve, so pomemben ostanek stare kulture in pričajo o nekoč zelo razvitem prepisovanju obrednih knjig v posameznih prepisovalnih središčih po Hrvaškem. Mednje sodi nedvomno tudi tako imenovana krbavska šola, ki je vzgojila vrsto pomembnih prepisovalcev in bila dejavna do prihoda Turkov. Pomemben delež je odigral tu knez Novak s svojim misalom iz 1368. leta. Ostanki našega misala so označeni le z eno letnico: 1374, kar je 6 let pozneje. Zastavlja se vprašanje, ali je letnica, ki jo poznamo, letnica nastanka ali morda prodaje, nastanek pa je bil pred tem. Drugo vprašanje je, koliko fragmentov je zares iz tega misala. Nedvomno so to fragmenti iz Podbrezij, Križ pri Tržiču in Mengša. Precej sorodnosti kaže pisava fragmenta iz Šmartnega pri Litiji, nekaj pa tudi platnice krstne knjige iz Vipave, ki so še vedno na svojem mestu. Morda bo mogoče bolj odločno odgovoriti na to vprašanje, ko bodo platnice sneli in se bo pokazala tudi skrita stran, ki je navadno bolj čitljiva. Tretje vprašanje je vprašanje odnosa med našim misalom in Novakovim misalom, saj ju loči le nekaj vprašljivih let. Ali sta imela oba isti vir prepisovanja? ; Fragmenti iz Nadbiskupskoga arhiva u Ljubljani (NŠALJ) i iz Narodne i sveučilišne knjižnice u Ljubljani (NUK), koji su predmet opisa, značajan su ostatak stare kulture i svjedoče o nekoć razvijenom prepisivanju obrednih knjiga u pojedinim prepisivačkim središtima u Hrvatskoj. Među njima je i takozvana krbavska škola koja je odgojila niz značajnih prepisivača te bila aktivna sve do dolaska Turaka. Značajnu ulogu odigrao je i knez Novak sa svojim misalom iz g. 1368. Ostaci našega misala označeni su samo jednom godinom: 1374, što znači 6 godina kasnije. Postavlja se pitanje, je li godina koju poznajemo godina postanka ili možda prodaje, a da je misal nastao ranije. Drugo je pitanje, koliko je fragmenata doista iz toga misala. Nedvojbeno su to fragmenti iz Podbrezja, Križa kod Tržiča i Mengeša. Prilično srodstvo pokazuje pismo fragmenta iz Šmarja kod Litije, a ponešto možda i korice Matice krštenih iz Vipave koje su još uvijek na svome mjestu. Možda će biti moguće točnije odgovoriti na to pitanje kada korice budu skinute pa se bude pokazala i skrivena strana koja je obično čitljivija. Treće je pitanje odnosa između našega misala i Novakova misala. Vremenska je razlika među njima samo nekoliko upitnih godina. Jesu li prepisivači oba misala imali isti izvor prepisivanja?